Čovek je danas sve rastrzaniji, nemirniji, izgubljen, depresivan. Ispod njegove kože se uvukao nemir i koji ga bar kako stvari stoje uskoro neće napustiti. Citiraću vam jedan mali deo iz izvanredne knjige Dr Petra Stankovića.
”Nikad se ne može dovoljno naglasiti od kolikog je ogromnog značaja kako za naše opšte zdravstveno stanje, tako i za našu radnu sposobnost i uspeh u životu psihička harmonija. Psihička harmonija, tj. unutrašnji mir, spokojstvo i vedro raspoloženje je alfa i omega, suština i bitnost zdravstvenog organizma, jer jedino u takvom stanju mogu naši organi normalno funkcionisati. Iako je zvanična medicina sve do skora zauzela jedan prilično rezervisan stav prema uticaju psihičkih faktora pri nastajanju i lečenju bolesti, u poslednje vreme se ipak sve više uočava njihov neobično veliki značaj, tako da se iz dana u dan sve većem broju organskih oboljenja počinje pripisivati psihogena etiologija, što samim tim znači da se na iste može psihičkim metodama terapeutski delovati.
Tempo savremenog života, neumoljiva borba za opstanak, svakodnevne brige, neizvesnost za sutrašnjicu, večita žurba, buka po ulicama, radionicama, fabrikama, kao i po igralištima i zabavnim lokalima, čini da se stalno nalazimo u jednom napetom i prenadraženom stanju koje ni za vreme odmora i spavanja potpuno ne isčezava tako da jednim znatnim delom upliviše na naše organe čak i u snu. Kad čovek uveče legne u krevet i zaspi on samim tim još ne isključuje sasvim doživljavanja prethodnog dana. Iako je zaspao, on još ni izdaleka nije potpuno miran, mišići mu sasvim nisu opušteni, a misaoni i osećajni život samo su se utišali a ne i toliko umirili da bi se organizam pravilno mogao odmoriti i oporaviti. Zbog toga čovek ujutro kada se probudi i nije dovoljno svež, pogotovo ako uveče teško zaspi, nemirno spava i noću se trza. Ako se čovek preko noći odmorio kako treba, on mora ujutro da bude svež, vedar i nasmejan bez obzira u kakvim se životnim prilikama nalazi. Pun samopouzdanja, nade i poleta on se odvažno hvata u koštac sa novim danom. S druge strane pak i pod najpovoljnijim životnim uslovima ako se organizam nije preko noći pravilno odmorio, čovek je turoban, nezadovoljan i malodušan.
Zbog svog unutarnjeg nemira, nezadovoljstva i nespokojstva, zbog svog osećanja manje vrednosti, sumnje, straha i neizvesnosti ljudi puše, piju, kockaju ili ispoljavaju razne druge neurotične reakcije. Svoje unutarnje psihičko stanje čovek zrači na okolinu. Ako je prema tome u svom ophođenju grub, neuljudan, ako ispoljava negativne karakterne osobine, ako je netrpeljiv, mrzovoljan i tome slično, onda je to siguran znak da on nema svoju psihičku harmoniju, da je nesrećan i da pati. Prema tome ako želimo da se borimo protiv zla, mi se moramo boriti da ljudi budu srećni, jer nikad srećan čovek ne može biti rđav i zao. Srećan čovek uvek je i dobar čovek.
Jedino u stanju psihičke harmonije naš organizam je zdrav te njegovi organi mogu normalno funkcionisati i jedino u stanju psihičke harmonije čovek može u potpunosti razvijati sve svoje urođene sposobnosti i ujedno dati maksimum korisnog efekta u svome radu.”
DIJABETES I STRES.KAKO MOŽETE IZBEĆI STRES?
Svi spoljnji uzročnici stresa koji um prihvati kao vazne i bitne mogu izazvati stresnu reakciju i ona za sobom ostavlja uvek kao posledicu povecanu kiselost u organizmu. I najmanji stresni faktor može uzrokovati delomičnu ili potpunu reakciju kiselosti. Ona nastaje na više načina: jedan je kada se organizam postavi u borbeni položaj bez protivnika, počne proizvoditi prevelike količine hormona i sokova za varenje koji uzrokuju grčenje mišića i preusmjeravanje procesa varenja. Smatra se i da prevelika kiselost u organizmu je jedan od bitnih faktora za pojavu dijabeta.Zasto hrana koja inače stvara BAZNOST, dovodi do nastanka kiselosti?
Zbog nepravilne probave, u stanicama se razvijaju kiseline koje ne možemo dovoljno brzo izlučiti. Smanjuje se dotok kiseonika do pojedinih celija i one počinju propadati. Smanjuje se protok krvi i limfe, zbog čega kiseonik i hranjive materije ne dolaze u celije i toksini se ne izlučuju se dovoljno brzo iz njih. Nakupljanje otpadnih kiselina u limfnom sustavu postaje neizbežno. I upravo te kiseline stvaraju stres koji zapravo osećamo. Pitanje, koje se cesto nameće je: »Kakva je veza između jacine stresa i stupnja nastale kiselosti?«
U utvrđivanju te veze pomaže ljestvica životnih događaja koju su napravili dr. Holmes i dr. Rahe i po mom mišljenjupredstavlja jedan od najpouzdanijih modela ocenjivanja stresa. Lestvica se temelji na bodovnom vrednosnom sistem ukoji razvrstava pojedine životne dogadjaje *kao sto su razvod, gubitak posla, iznenadne smrti i bolesti i slicno*. Ako izbrojite manje od 150 bodova, postoji 30-posto mogućnosti da ćete se
razboleti u bližoj budućnosti. Od 150 do 299 sakupljenih bodova znači da imate 50-posto mogućnosti, a kod više od 300 bodova postoji 80-posto mogućnosti.Kad doživimo blaži stres, u tijelu pokrećemo iste reakcije kao da smo pojeli osminu kasicice belog šećera. Umereni stres jednak je dve trećine kasicice šećera, a jaki stres s jednom i po kasicici. Iz toga se vidi kako je štetan za naše zdravlje svaki emotivni stres.(A I konzumiranje previse secera je bitno za pojavu dijabetesa..)
Vezba vracanja svesnosti u stomak
Na sreću, možemo vezbati načine kojima ćemo uravnotežiti organizam, kad se ona pojavi. Jedna od njih, pored fizickih vezbi,setnje, je i vezba mentalnog opustanja.Usmjerite svoju pažnju na dio tela 2,5 centimetra ispod pupka ( vratite svesnost iz glave, gde se zarobi kada dozivite veliki stres, u stomak) i na tom mjestu zamislite cvet lososa. Usmeravanjem paznje na lotos sa osam latica koje se sire preko celog stomaka, um ce vam se opustiti, telo ce se umiriti, i stvorite zaista iznenađujuću reakciju u hormonskom sistemu Svuda oko tela u energetskom polju snage, ce se menjati vibracija energija i celije ce se uravnoteziti, i preko limfnog sistema, hormonalnog i digestivnog počinje se oslobađati bazni enzimski sokovi, transmiteri i drukciji hormoni koji povećavaju red,baznost u organizmu, jačaju mišiće i homeostazu unutrasnje sredine. Osecaj opustanja, mira i smirenosti se prenosi na sve celije i organe pa i na pankreas.Praksa u vežbanju će vas opustiti i ojačati.Prema opstem misljenju, zgrcenost u zivotu, kao priprema za borbu daje snagu to je vecini prihvatljivo. Ništa nije neistinitije. Pravu snagu nalazimo jedino u našoj prirodnosti i povezanosti sa Stvoriteljem. Kad smo opusteni uravnoteženi smo s beskonačnim Izvorom čiste energije, tada cemo se opustiti, razbistricemo se, i dobicemo svu snagu koja nam treba.Sve vise se smatra da je dijabet posledica hronicnog stresa koji osteti nas *solarni pleksus* glavni centar energije za pankreas.
Sustina vezbe opustanja je da postepenim mentalnim opustanjem ,otpustimo preveliki pritisak razmisljanja, i tako opustimo organizam. Jel kako kaze jedna drevna indiska mudrost * kakve misli takve i celije*.Samo opusten organizam moze dobro da funkcionise.Ne moze se biti recimo 90% mozga je u razmisljanju o problemima a ocekivati da se bude zdrav i da u zivotu bude sve u redu.I najvaznije je biti u stomaku stalno prisutan a ne uglavnom biti uglavljen u glavi zbog sresa od prevelike briznosti..Centar zivota je stomak a ne glava.To znaci prakticno povratiti teziste i ravnotezu i povratiti snagu. izvođenjem ove tehnike organizam počinje prihvaćati opustenost kao prirodno stanje. Isto stanje možete postići i iskrenom molitvom Bogu. Stalna opustenost, nasuprot neusklađenim mislima, hronicnom stresu i uzburkanim osećanjima, povećava ravnotezu i gradi snažniji i zdraviji organizam.