Nešto na šta nismo navikli…

 

Ostao sam vam dužan jedan članak vezan za moj utisak i treniranje po samom St. Paulu..

Twin Cities (Minneapolis i St. Paul) su već duže vremena proglašavani najbiciklističkijim gradovima u USA a s obzirom da svi znamo koliko je ista država velika i bogata mene je baš interesovalo kako to u praksi izgleda. Iako nisam imao prilike da biciklu vozim, trčao sam na par različitih lokacija i shvatio kako sve funkcioniše. Kako? Vrlo lako i jednostavno!

S obzirom da su Twin Cities gradovi u ravnijem području samo organizovanje i pravljenje staza za treniranje očigledno nije predstavljalo problem a neko je o svemu tome mislio na vreme i zbog toga je sve funkcionalno i lepo.

Staze se prostiru oko grada i većinom su locirane oko jezera ili uz reku Misisipi, kompletnim putem su osvetljene, označene i posebno razdvojene da se ne bi stvarala gužva i da jedni drugima ne bi smetali. Gde god je bilo moguće oko staza je zasađeno drveće koje u ovo doba godine deluje nestvarno lepo.

Posebna priča su staze oko jezera kojih u državi ima oko 10000 ?! ., prelep i čist ambijent u kome možete uživati nakon napornog dana na poslu. Oko svakog jezera u gradu su uređene staze..

Naviknut na svakodnevni pančevački haos i očajan vazduh ovi treninzi su mi bili čista uživancija. Čitava oblast ima ekološku svest na zavidnom nivou tako da se nigde ne oseti zagađenje i miris auspuha, gradski prevoz funkcioniše na hidrogen tako da čak i u samom centru nema problema. Svuda su parkovi, šume sa organizovanim staza za pešačenje, trčanje, vožnju bicikla, ma pravo mesto za sve ”aerobne ovisnike”.

Vožnja bicikle predstavlja najnormalniju stvar za stanovnike ovog grada, bilo da je to odlazak na posao ili rekreacija. A sami prevoz bicikla po gradu je fantastično organizovan, jednostavno stavite vaš bicikl na rampu ispred autobusa i vozite se do drugog dela grada..

Zbilja nešto na šta nismo navikli.. Jednostavno čitavi region je tako dobro organizovan tako da uživate u svakodnevnoj rekreaciji. Odnos automobilista i biciklista je totalno opušten, nigde nisam video neko nervozno sviranje koje je moja svakodnevnica. Znak sa prve slike govori sve-tolerancija mora da postoji!

Nisam pisao puno jer slike govore sve-o svesti ljudi koji ovde žive i njihovom svakodnevnom životu. Da li mi možemo u budućnosti napraviti ovako nešto? Verujem i nadam se da možemo ali potrebno je puno, puno rada i promena životnih vrednosti..

This entry was posted in Biciklizam, Rekreacija, Trčanje, Trening, Triatlon, Zdrav život. Bookmark the permalink.

One Response to Nešto na šta nismo navikli…

  1. Deki says:

    Ovako nesto slicno je napravljeno i u Novom Sadu. Posto su sada renovirali kej duz obale Dunava. Osim staze za pešake napravljena je i staza za bicikliste i posebno staza za trkače, i to tartan staza. Jedina mana je što je staza kratka, oko 1,5km u jednom pravcu, ali i to je ipak nesto.
    Verujem da se i u Srbiji polaaaaaaako menjaju stvari. Raste sve veci broj ekolosko osvescenih ljudi, u kojoj spadamo i mi trkaci, tako da treba sacekati da se dostigne kriticna masa, kako bi se stvari pocele menjati. Naravno, vreme ce pokazati.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>