Gotovo svakodnevno nailazim na žive dokaze da se i sa jednostavnom prirodnom, bezmesnom ishranom mogu postići vrhunski sportski rezultati.
Mnogi ljudi neveruju u ispravnost ishrane sirovim namirnicama i obično se za nju opredeljuju kad imaju ozbiljne zdravstvene probleme ili što bi narod rekao- kad im dođe iz dupeta u glavu. Ishrana presnom hranom, eng. raw food, je način ishrane u kome se hrana koristi isključivo kao što je i u prirodi. Gledano logički to je i jedini ispravan put za zdrav život, jedenje pečenih, kuvanih, konzerviranih životinja ne može regenerisati ljudsko telo i držati ga u najboljoj formi. U sklopu piramide ishrane presnom hranom postoji i pravac koji zagovara ishranu isključivo voćem, eng. fruitarians. Da, dobro ste pročitali, to su ljudi koji isključivo jedu voće i samo voće.
Jedan od njihovih najboljih predstavnika jeste Richard Blackman,
On se već 12 godina hrani isključivo voćem! Također je instruktor i pobornik tkzv.bodyweight exercises, vežbi sa sopstvenim telom. Ono što se meni također sviđa jeste to što on forsira vebanje isključivo napolju.
Neću ništa više da pišem o njemu, mislim da slike govore u kakvoj je formi čovek…. Pročitajte intervju urađen sa njim…
Pogledajte video sa vežbama…
Još jedan od predstavnika veganske ishrane je i Scott Jurek,
ultramaratonac koji je pobedio na najtežim trkama i pokazao da možete biti itekako izdržljivi iako ne jedete životinjske namirnice. Kad pogledate šta je sve čovek istrčao i na kakvim trkama je pobedio shvatate prednosti zdrave ishrane.
Također većina ljudi ne zna da su Edwin Moses,
vegetarijanci a sami znate koje su oni rezultate postizali.
Mali broj ljudi zna da je i Dave Scott,
bio vegetarijanac dok je osvajao Ironman trke širom sveta a on je šestostruki svetski Ironman prvak!
Ovakvih primera ima mnogo i ne mogu da stanu u jedan ovakav članak…
Čisto da razbijem neke predrasude da se na ”ptičijoj hrani” ne može živeti!
Slažem se sa ovim što si napisao: I bez mesa se može – još kako se može. Eto, iz tog razloga sam odlučio i da se prihvatim jednog izazova – da godinu dana budem vegan i da pratim nivo B12 vitamina (da se vidi da li su određene tvrdnje mit ili stvarnost), da pratim moje zdravlje, moju snagu, energiju i rezultate, dok se spremam da u tom roku pretrčim 2 polumaratona, 2 maratona i 1 olimpijski triatlon (do sada trčim tek nešto manje od godinu dana i pretrčao sam 1 10k i 3 polumaratona).
Jedina je šteta to što se na našim prostorima ovakva ishrana otpisuje bez da se da malo pažnje kako bi se sagledalo da li je stvarno ona bolja ili ne. Naravno, tu treba biti i karakter i pogotovo na početku odlučiti da ti kontrolišeš stomak, a ne stomak tebe.