Ovo je jedan od onih maratonskih vikenda kada sami maraton dolazi na peto mesto..ma kakvo peto mesto, predzadnje mesto, puno lepih stvari je bilo ispred same trke a to je meni i bio cilj. Srce mi je puno, pozitivna energija ispada iz svih džepova, prijateljstvo i humanost je bila na prvom mestu ovaj vikend!
Sećam se kao da je juče bilo..sećam se kada sam stajao na onom bednom hodniku još bednije zgrade klinike i gledao ljude kako slobodno šetaju napolju a ja sam morao da ležim na odeljenju i da se borim sa nečim meni totalno nepoznatim u tom momentu. Tu sliku nikad neću zaboraviti i pamtiću je dok budem živ. A upravo ona je bila okidač da rešim da se ne predam..i nisam se predao i neću nikad a slika poviše to i potvrđuje-eto za svaku godinu dijabetesa ja imam istrčan po jedan maraton. A u početku je sve izgledalo tako daleko i nemoguće ali kad nešto želiš onda to i možeš. I zato ako me neko pita zašto volim toliko da trčim, zašto mi nije problem da ustajem rano ujutro i kad je hladno i kad kiša pada odgovoriću mu-zato što želim da budem zdrav, želim da budem onaj koji će slobodno da šeta napolju dok snežne pahulje veju.. Ne želim da stojim na onom bednom hodniku i gledam kroz prozor… Želim da slobodno i zdravo živim i ništa više od toga..
I zato molim i vas da se ne predate i ne posustanete, problema i prepreka je puno ali one nisu večno nepremostive.. Nije lako nikad bilo, nije ni sad ali je moguće..Potrudite se, menjajte sebe ako ne možete okolinu i bićete srećniji, zdraviji i zajedno ćemo šetati napolju dok snežne pahulje veju….
Ostajte mi veseli i zdravi prijatelji moji ma gde god da ste na ovoj kugli zemaljskoj…
Temperamentni Italijani, gužva gde god da se okreneš, uske uličice kojima se trči i momenat uletanja u voz u zadnjem minutu-bio je ovo veoma uzbudljiv i haotičan maratonski vikend za mene.
Da mi je neko pričao pre pet godina da ću u mesec dana trčati dva maratona rekao bih mu da ne lupeta ali eto bliži se i taj momenat-sledeći vikend je maraton u Rimu koga ću trčati samo tri nedelje posle Kristall maratona u Nemačkoj.
Ako bi me i za 50 godina i posle 100 istrčanih maratona upitali koji bih izdvojio kao poseban odgovor bi bio- Kristal maraton u Nemačkoj. Razlog zbog koga se ovaj maraton izdvaja od svih drugih jeste činjenica da se trči ispod površine zemlje za razliku od ostalih koji se trče iznad.
