Prvi moj ”trening” susret sa ulicama Londona i biciklistima na njima.
Čim sam izleteo na ulice ugledao sam gomilu biciklista koji jurcaju naokolo. Očigledno je da su neki trenirali ali većina je trenirajući jurila na posao, naravno sa rančevima na leđima. Ono što mi je naravno zapalo za oko jesu kvalitetni i dobri bajsevi koji se voze. Većina bicklista je vozila trkačke, dobre bicikle koje kod nas voze rekreativci sa dubokim džepom i poneki profić. Karbonske, većinom crne mašine su zujale na sve strane. Baš sam se iznenadio, očekivao sam jeftinije bicikle ali očigledno standard ljudi je dobar a samim tim i dobar bicikl nije prepreka. U Amsterdamu se također vozi puno bicikla ali ovakvih i ovakvom brzinom ne. Ljudi cepaju po ulicama kao da voze Tour a ne da idu na posao. Bici staza ima svuda ali većinom se vozi po ulicama kuda idu svi ostali i verovatno je to razlog da se žuri.
Lepo je videti kada svi zuje naokolo i niko od vozača automobila im ne svira sem u slučaju neposredne opasnosti. Ogromna razlika u odnosu na gradove Srbije, pogotovo Beograd.
A bicikle voze gotovo svi-mladi, stari, žene i muškarci, japijevci i majstori..
Kad se otvori semafor startuju kao da imaju motor negde sakriven u ramu bicikle, nisu spori kao Holanđani, očigledno su dobro utrenirani. Prisutno je puno onih malih, čudnih bicikla što mogu da se sklope. U ovom haosu saobraćaja su očigledno našli svoje mesto.
Također su prisutni na sve strane bickli koji mogu da se iznajme. Veoma jednostavno za korišćenje, uzmete ih, vozite se i kasnije ih vratite na za to predviđena mesta i platite. Zavisno da li ste član ili ne prvih pola sata je besplatno tako da ako treba negde po centru da se prebacite to vas neće ništa koštati.. Zbilja sjajno rešeno!
Potpuno me oduševljava kako je sve to organizovano i kako i pored velikog broja automobila odlično funkcioniše. Također mi se svidelo i to da većina biciklista nosi fluorescentne prsluke i kacige na glavi, svetla i katadiopteri se podrazumevaju. Niko ne dovodi u pitanje vlastitu sigurnost, šminkeraj je očigledno manje bitan. Verovatno je situacija po obodima grada i manjim mestima još bolja, sve što sam video je iz samog centra grada.
Ono što se meni lično ne sviđa u Londonu jeste zagađenost i jedan ogroman haos u kome se ako niste navikli teško snalazite. Puno različitih nacija, jezika, lokala, pravila jedan ogroman lonac svega i svačega. To jeste lepo sa jedne strane ali čini mi se da je otuđenost i nepoznavanje ljudi ogromna. To se oseti u kontaktu sa prolaznicima, oseti se jedna neizainteresovanost i neljubaznost. Jeste da sam ja boravio u njemu samo tri dana ali sam za to vreme obišao puno različitih mesta i čini mi se da sam ”osetio ulice Londona” i ne bih voleo da živim u njemu. Da boravim turistički da, grad je fascinantan sa mnogo lepih muzeja, građevina, razmišljam čak i na temu maratona iduće godine ali sebe nalazim u nekom manjem čistijem mestu u kome se stanovnici ipak znaju i druže a ne hodaju ulicama kao zombiji sa mobilnim gadgetima u ruci tražeći zračak nade za malo bolji život..
vau, čoveče, kakvo iskustvo!
tačno sam ih zamislila, užurbane londonce, kako trče i pedaliraju do posla i natrag sa rancima na leđima. fantastično!
ja sam imala ideju sa bicikliranjem po gradu, ali sve je ostalo samo kao ideja… da li misliš da bi i u bgdu moglo da se radi nešto slično? i, još nešto – da li je london ravan ili ima i brda?
@ksenija u Bg ovako nesto tesko bila je prica da je trebalo 2010 http://www.putovanja.info/sr/zanimljivosti/1-Zanimljivosti/454-Javni_bicikli_u_Beogradu
ipak nije sigurno voziti gradom mada ja volim,ali valjda su englezi kulturica,evo ksenija spremi bike na leto odradimo jednu turu do Vrsca nije puno 150km :)
Beograd..ja sam vozio bajs na posao godinu dana i to je čist rizik, nema opuštanja ni sekunde, non stop je prisutan oprez. Koliko god bio optimista mislim da je bicikla u Beogradu samo mašta… Nemamo mi kulturu ničega a kamoli biciklizma a o infrastrukturi neću ni da pričam..
London je ravan, nema brda..tu i tamo neka uzbrdica..
Čitajući ova dva posta iz Londona prisjetio sam se prošlogodišnjeg izleta u London. Baš kako si napisao: prelijepo iskustvo na nekoliko dana, ali da bih živio u njemu – nema šanse! Jedna scena iz podzemne: uđemo cura i ja u vlak, svatko čita svoju knjigu, svi pijuckaju kavu, slušaju muziku. Kao da si u čitaonicu ušao. Nismo znali da li smijemo pričati ili ne. :-) Na dan maratona je skroz druga priča: svi u ruci imaju vrečicu s brojem i idu na start sa svojom pratnjom, čavrlja se, razmjenjuje iskustva i sl.
Pozdrav!