Ubrzanje

Sa toplijim vremenom i treninzi postaju teži ali i interesantniji.

Jedva sam isčekao malo toplije vreme i prestanak snega i leda. Veoma je teško raditi bolje treninge po klizavom a opasnost od povrede je konstantno prisutna. Iako trčeći po ledu imam utisak da sam spor taj utisak se izgubi čim dohvatim asfalt i shvatim da sam brži nego što mislim. I to mi moj trener Bojan uvek kaže-čekaj da dohvatiš dobru podlogu i videćeš kako letiš!

Od početka ove sezone, tj. za tri meseca pretrčao sam 630km što je mnogo više nego prošle sezone kada sam tek počeo sa trenerom u martu.

Ovih dana sam sa pet dana treninga u nedelji prešao na šest, s tim što je taj šesti iskorišten za treninge snage koje nisam imao prošlih sezona. Cilj mi je da ojačam mišiće i tetive oko kolena koji su mi jako slabi. Ono što se meni sviđa jeste raznolikost treninga koji su počeli i spuštanje brzine na treningu ispod 5.00 min po km. Znam da je za nekog to ništa ali za mene i mojih 87 kg trčati tempom 4.40 min po km jeste uživanje i osećaj slobode. To ti je kao da voziš dobar auto.. Cepaš, letiš kao ptica preko trotoara i pretrčavaš pešačke na crveno svetlo brzinom svetlosti, ha, ha.. A biće još brže ali polako. Pri ovom mislim na trčanje deonica od 6 do 15km.

Naravno,  sa težim i jačim treninzima dolazi i gubitak težine tako da sve polako dolazi na svoje. Još nisam počeo da vozim biciklu jer je rasklopljena i pakuju se novi delovi. Bicikla će mi ipak biti najbolji i najlepši trening za moja kolena.. Kad sve ozeleni a ja se polako zakucam u nepoznatom pravcu.. Milina..

Počeli su i teži brdski treninzi subotom i oni mi najteže padaju jer se moram automobilom voziti do neke lokacije a u igri su tri- Avala, Košutnjak i Kalemegdan. Šteta što u Pančevu nema bar jedno brdo ili neka duža uzbrdica..

Startovala je i planinarska sezona, priroda se budi u svom lepšem izdanju i proleće je nešto što se ne sme propustiti. Kod mene u bašti su počele visibabe što je siguran znak lepšeg vremena.

Polako sve postaje lepše i interesantnije.