Tehnološka revolucija i konstantna ekonomska neizvesnost su uzrokovale da većina ljudi postane sebična. Ne prepoznaju se oni kojima je potrebna pomoć i jedino se gleda da se zadovolje vlastite ego-želje. Jučerašnja trka u Kuli mi je ulila nadu da još uvek postoje dobri ljudi koji žele pomoći onima kojima je to itekako potrebno.
Trčanje na 6km nije moja disciplina, ja volim LONG & EASY, ne bih baš vozio 200km u jednom pravcu da trčim pola sata jer to mogu i kući, na ovu trku sam išao jer sam osećao neverovatnu energiju da pomognem drugome, siromašnom momku Lazaru Rišaru. I nije bilo bitno šta ste i koliko doneli, bitno je da ste došli i podržali Lazara i ulili mu nadu u budućnost koja će mu sigurno biti bolja i lepša jer mu je prošlost toliko loša da lošija ne može da bude.
Trka fantastična, odlična atmosfera, rekreativci, profiji, vojska i policija, svuda se osetilo PRIJATELJSTVO a zbog toga smo i došli. Zdravko i Kuljani fantastični domaćini, nema zamerke, bilo je svega-sokova, piva, špageta, kolača i pre svega meni omiljenog-osmeha na licima ljudi.
Vreme vruće, sparno, sve ali ne za tempo trčanje, žalili su ljudi ali se nije odustajalo tako lako jer smo se i okupili da pokažemo svima da se može kad se hoće i da ne postoje prepreke ako postoji želja i volja. Ja sam istrčao 6km za 28:51, prosečan tempo 04:51 po km, šećeri su bili odlični mada mi se već odmah posle starta odlepio kateter od pumpe što vam dovoljno govori koliko je bilo vruće i koliko smo se znojili. Tih pola sata bio sam bez inzulina ali to mi nije smetalo jer je potrošnja ugljenih hidrata bila tolika da mi on nije ni trebao :-).
Došlo je preko 200 takmičara što je iznenadilo organizatore ali i pokazalo im da je vredelo uložiti toliko sebe u čitavu organizaciju ovakve trke jer smo i došli zbog našeg velikog prijatelja i domaćina trke Zdravka Mišovića.
Prikupljena su znatna materijalna sredstva koja će pomoći Lazaru da normalnije i zdravije nastavi svoj život. Osmeh na njegovom licu je bila nagrada za sve nas i zbog toga su svi koji su došli juče u Kulu pobednici.
Žao mi je što stalno postoje neke glupave nesuglasice među trkačima i što juče sa nama nisu bili neki naši prijatelji meni osobito dragi ljudi. Ja verujem da je trkačka scena u Srbiji počela da se budi i da je to nezaustavljiv proces, to je kao jedan dragi kamen kome fali dodir iskusnog majstora da ga pretvori u prelepi dijamant.
Trka prijateljstva u Kuli je pokazala da humanost nije umrla i da i dalje postoji duša u ljudima. Bio je to jedan lep primer koji se nadam neće biti zadnji i da će trkačka zajednica nastaviti humanitarni rad i pomoći onima kojima je to potrebno.
Zahvalio bi se svim mojim prijateljima koji su sa svojim donacijama pomogli Lazaru. Učinili ste verujte mi jedno dobro delo i zbog toga sam ja također veoma ponosan.
A prijatelji i jesu prijatelji jer pomažu u nevolji. Nisu valjda samo brojke u nečijem facebook-u?
Pingback: Sezona 2011 je iza mene...