Da mi je neko pričao pre pet godina da ću u mesec dana trčati dva maratona rekao bih mu da ne lupeta ali eto bliži se i taj momenat-sledeći vikend je maraton u Rimu koga ću trčati samo tri nedelje posle Kristall maratona u Nemačkoj.
Možda nekim zagriženim maratoncima to i ne izgleda tako blizu ali dijabetičari se sporije oporavljaju od zdravih sportista, jednostavno zbog nedostatka prirodne regulacije insulina čitavi metabolizam je poremećen i moje telo je na neki način u blagom haosu. Koliko god da se ja trudim da sve držim pod kontrolom to nije isto kao kod vas kod kojih pankreas normalno funkcioniše. Ponekad dok trčim razmišljam kakav bi osećaj imao kada bi mogao bar na nedelju dana da budem zdrav, ubeđen sam da bi sportske perfomanse u kratkom roku bile znatno poboljšane.
Juče je na Adi održan 3. Ultramaraton Maraton Maratona ,
sjajna trka na kojoj sam učestvovao prošle godine kada sam pretrčao 50km za šest sati. Ove godine sam došao da istrčim jedan krug oko Ade sa prijateljima i da na simboličan način podržim ovu manifestaciju za koju se nadam da će biti sve posećenija i bolja. Nisam učestvovao iz dva razloga: suviše mi je blizu maraton u Rimu a u 11 sati na Banjici je bio zakazan prvi početni promotivni trening Dr. Veska Draškovića.
Dr. Draškovića sam prvi put upoznao gostujući u tv emisiji Uvećanje gde me iznenadio svojim pozitivnim stavom i istraživanjima na temu dijabetesa i fizičke aktivnosti. On je osnivač Studija NO 1, prvog privatnog studija za sport, rekeraciju i fizičku kulturu u Srbiji. Odlučio sam da probam trenirati po njegovoj metodi i moram priznati da sam se oduševio sa njegovim znanjem i pristupom na treningu. Za razliku od većine fitness treninga danas koji mene podsećaju na neki plesni podijum gde se nesistematski uvode pojedinci u vežbanje, njegov sistem doziranog opterećenja mi izgleda odličan i totalno logičan. Ono što većina ljudi sazna na ovom treningu jeste da im je motorički deo jako loš ili jednak nuli.
Dogovorili smo se da Dr. Drašković održi par promotivnih treninga za dijabetičare kako bi im ukazao na bitnost fizičke aktivnosti u svakodnevnom životu i prvi trening je bio zakazan za jučer. Na facebook grupi Plavi Krug je vladalo veliko interesovanje i prijavilo se preko deset dijabetičara ali došle su samo četiri devojke.
Iako sam znao da će biti tako ne mogu da kažem da nisam razočaran-ipak sam se nadao da će konačno dijabetičari početi da se bude i da će početi zajedno u većim grupama da vežbaju. Oni koji nisu došli verovatno misle da je to samo jedan u nizu fitnes treninga ali ovo je zbilja nešto drugačije, ogromno znanje Dr. Draškovića i njegov pozitivan pristup problemima uz veoma neobičan ali veoma precizan i doziran trening su stvarno nešto nestandardno na ovim prostorima. Iako često čujem da dijabetičari shvaćaju bitnost fizičke aktivnosti kao jedne od najbitnijih stavki u lečenju bolesti ( lek, dijeta, vežbanje) ne vidim da je nešto i primenjuju. Kad god organizujemo neku akciju nema nikog, ne znam u čemu je problem, shvatam da ima onih koji imaju porodice ili možda rade ali garantujem da većinu mrzi da dođu. Njima je cimanje jednom u nekom periodu da sednu na autobus i dobiju besplatno znanje na poklon koje će im unaprediti život i zaustaviti komplikacije. Ne kapiram ih uopšte… Ne kapiram ni one mlade dijabetičare koji vole cigaretu više od svog oka ili svoje noge a vidim da mnogi puše.. Zašto ljudi? Kome se vi dokazujete?
Smatram da je lepše i zdravije da se okupljamo na sportskim aktivnostima i da vlastitim primerom pokažemo drugima kako se treba ophoditi prema svom telu. Zdravi ljudi ne moraju da žive zdravo ali dijabetičari MORAJU da vode zdrav život. Svaki početak je težak, nivo diskriminacije u Srbiji je i dalje visok ali ne smemo se predati, život je pred nama! Ja se iskreno nadam da će nas na sledećem treningu biti puno više i da će sportske aktivnosti vikendima postati nešto sasvim normalno što se ne propušta.
Ljudi, samo zajedno možemo promeniti lošu sliku o dijabetesu koja vlada u ovom društvu i jednom zauvek rešiti probleme koji se stalno ponavljaju.
Posle maratona u Rimu sledi još teži test za mene-maraton u Solunu koji je samo dve nedelje posle, pa zatim Beogradski i Skopski koji će također biti na manje od mesec dana.
Ali sve se može kad imaš želju i kad čvrsto veruješ u tu želju!
Dragi mi moj Nino. U svemu se slažem sa tobom. Mi dijabetičari treba da živimo zdrav(iji) život. Poznaješ me i znaš da se skoro svakodnevno bavim nekom sportsko-fizičkom aktivnošću (brza šetnja, biciklizam,…) ali da imam i, po tebi, velike poroke. Pušim kao turčin a znam i da popijem koju čašu vina. Pa i još koji porok imam…Međutim ja pripadam onoj grupi koja je svesna da je prekoračila onu tanku crvenu liniju. Liniju kada je čovek svestan da je mnogo bliži kraju nego početku a usput su nam ostale stare navike. U mom matičnom društvu često umem da kažem da smo mi društvo penzionera, sekcija DIABETES.
Divim se Vama mladima a slatkima i terajte tako dalje. Divim se aktivnostima PLAVI KRUG. Divim se Tvoji upornosti i želji da dokažeš i sebi i okolini da se sa ovom boleću može skoro normalno živeti.
Lep pozdrav sa gornjeg toka Save. Idem malo na točak dok je još dan i lepo vreme.
Brane
Dragi moj Brane, ta rečenica se nije ni odnosila na vas starije slatkiše, već na one mlađe ispred kojih je čitav život. Ono što mi smeta, što na sastancima Plavog Kruga što na kampovima jesu mladi dijabetičari koji puše. Jeste da je to njihovo pravo ali mora da shvate da im je to apsolutna glupost koja im uništava zdravlje. Ako žele da budu poluslepi za 20 godina samo napred ali nemoj da onda krive sve ostale za svoje probleme!