Stockholm marathon 2011

Odlična kontrola dijabetesa je doprinela da na ovoj interesantnoj ali i na momente teškoj stazi istrčim svoj novi lični rekord -03:56:01!

Dugo pre same trke sam razmišljao kako će biti organizovan maraton za 20000 ljudi. U USA je bilo 9000 ljudi i sve je funkcionisalo perfektno ali ovde je brojka bila duplo veća i stalno sam strahovao od gužve koja bi uživanje pretvorila u haos. Već na expo sajmu sam video da će sve biti ok i da su se Šveđani organizovali maksimalno dobro, pa za cenu od 90E koliko je koštala startnina i moralo bi biti..

Za mene najveća novina na trci je bila kontuirano merenje glikemije i pomoću koga sam u svakom trenutku mogao videti koliko ona iznosi.

Par dana pre trku sam akcenat dao na dobru kontrolu dijabetesa a ne na ”carbo-loading” i to se pokazalo kao puno bolja varijanta. Nisam jeo mnogo ugljenih hidrata kao pre i došao do zaključka da bolji učinak na mene ima dobro kontrolisanje glikemija.

Takmičari na startu trke su bili podeljeni po tempu kojim trče, postojale su A,B,C,D,E i F grupa, ja sam bio u D i već iskustveno sam se progurao na sami početak a tu je stajao pacemaker za prolaz 03:45. Štokholmski maraton je težak jer ima puno uspona i znao sam da je to vreme prebrzo za mene ali želeo sam da krenem sa malo bržom grupom i da kasnije kad se gužva raziđe usporim. Iza mene je ostalo još 10000 trkača u ostalim grupama. Pre trke po navici adrenalin razbija glikemije i one divljaju 13,14,15 mmol, ne dajem korekciju jer znam da će pasti tokom trke, uvek je tako. Početak svakog maratona je ludnica pa je tako bilo i na ovom-muzika, zezanje, neviđena gužva, krećem brzinom grupe negde oko 5.15-5.20  i taj tempo držim sve do polovine kada pomalo usporavam. Nezgodna stvar kod ove trke je ta što se često dešava da iz širokih bulevara na kratko pređemo u uske ulice kada se bukvalno ne može trčati od gužve. Sama staza kojom se trči je veoma lepa, prolazi kroz zelene parkove i često se spušta na vodu-negde na 33km je uplovio ogroman jedrenjak u luku i to mi je ostala najlepša scena koju sam zapamtio na ovoj trci. Ono što mi je bilo interesantno jeste i to što je svaka druga osoba imala na sebi tetovažu ili pirsing i ja sam se po prvi put osećao ”kao među svojima”.

Vreme je bilo idealno, malo oblačno sa temperaturom oko 15 C i na momente blagim ali hladnim vetrom, ono što se meni sviđa jeste svežina vazduha u samom gradu, nigde nisam namirisao smog ili prašinu. Atmosfera oko same staze je naravno ludnica, svi navijaju, vesele se, bodre nas, duž staze bendovi koji sviraju muziku, ludnica jednom rečju. Okrepne stanice su bile na svakih 3km sa unapred proračunatim ”stvarima” na njima, na većini izotonici i voda, na nekim gelovi, banane i još puno toga. Pored regularnih okrepa bile su i sponzorisane okrepe sa supom, voćem, koka kolom. Ono što sam prvi put video jesu prskalice i tuševi sa vodom-trčite i osveže vas kapljice vode.. Mnogo dobro..

Ono što je iskustvo pokazalo to se i dogodilo-već negde na pola puta šećer počinje da pada i to nezaustavljivo, ja jedem sve slatko što stignem ali slabo pomaže, glikemije ostaju ispod 5. Gasim pumpu da ne bi otišao u hipo, osećaj u nogama fantazija, ovo mi je prvi maraton na kome nisam prohodao već sam istrčao celog. Neverovatno je to što sam pored ugašene insulinske pumpe pojeo na stotine grama ugljenih hidrata i šećer je i dalje ostao nisko-to sve govori koliko je velika potrošnja energije u organizmu, ja sam uzeo dva 100 gramska gela i glikemija mi je ostala ista. Da sam ovo uradio sad sa ugašenom pumpom završio bih verovatno na urgentnom..

Konstantan uvid u glikemije mi je doneo osećaj opuštenosti i slobode, tačno sam znao šta se dešava, mada ja već znam da tokom maratona možeš pojesti tortu i da ćeš trku završiti sa dobrim šećerom. Bar je tako sa mnom!

Finiš trke ja na starom stadionu na kojem je 1912 g održana maratonska trka, pune tribine gledaoca i osmeh na mom licu zbog još jednog uspešno završenog maratona!

Posle trke odlično organizovana okrepa, tuširanjem, podela kesa sa ličnim stvarima, dobio sam i kvalitetnu majicu za trčanje, pivo, hot-dog-ovi, masaža-nema šta nema :-).

Vreme za koje sam završio ovu trku i lični rekord koji sam napravio samo govori koliko je značajno da glikemija pre i tokom same trke bude što bolja moguća. Hormoni imaju velikog uticaja na sve i zato se često dešava i da pored svega što uradimo glikemije podivljaju. Zato je bitno da se koliko je to moguće što manje uzbuđujemo oko stvari koje ne možemo promeniti i na koje ne možemo uticati. Rekreativno bavljenje sportom je pored insulina možda najbitnija stvar u lečenju dijabetesa i svakako će vam pomoći da duže ostanete zdravi i veseli.

Ono što sam po ko zna koji put uvideo jeste to da mi u Srbiji sportsku opremu plaćamo više nego svi ostali a dobro znamo kakav je njihov standard.

Medalja nije bila klasična i nema traku već je napravljena kao medaljon. Cene hrane u gradu su za nas jezivo skupe, flašica vode je oko 200din, integralni hleb oko 250..

Sledeći maraton-Novosadski noćni maraton 25-og ovog meseca….