Mesec dana do maratona

Još mi je preostalo malo više od mesec dana da se utreniram za moj četvrti maraton u životu.

Koliko god sam dobro trenirao za prošla tri toliko mi za ovaj slabo ide. Osnovni razlog su obaveze svakodnevnog života. Lako mi je bilo trenirati kada nisam imao porodicu i dete ali sada je sve to teže.  I to se itekako oseti na treningu. Noge su mi ”teške i umorne” iako sam smršao četiri kilograma. Počeo sam i da trčim pre posla rano ujutro, oko šest, ali meni to nikako ne odgovara, nikako da se zagrejem kad trčim rano ujutro. Dobra stvar jeste što izgleda dolazi hladnije vreme i sad je mnogo lepše za trčanje.

Meni najteže pada to što loše spavam jer se Mila stalno vrti po krevetu i šutira nas po čitavu noć a kad se dobro ne odmorite nema ni kvalitetnog treninga. Može tako da se izgura neki dan ali na duže staze jako teško. Setim se mog prijatelja Saleta Antića i njegove priče kako je to super kada na treningu ispituješ granice svog organizma-e pa Sale čini mi se da sam ih ja ovih dana skoro stigao a kazaljka mog obrtomera je itekako zašla u crvene obrtaje!

Ono što je također nezgodno palo ove godine jeste i to što treniram za ovaj maraton bez nadzora mog trenera Bojana Marića koji je sad uz svoju devojku Kelly koja je doživela tešku saobraćajnu nesreću na obrenovačkom putu gde ju je na bicikli dok je trenirala udario auto. Ovaj događaj me duboko potresao jer i ja sam vozim biciklu po otvorenim putevima i često  se desi da mi prikolica od šlepera prođe na pola metra od ramena. Kod nas su vozači izuzetno bahati i mnogo mora da se pazi i osmatra situacija jer oni bicikliste smatraju smetnjom na putu.. Ja sam za treniranje  uzeo stare planove po kojima sam se spremao za Beogradski maraton i po njima treniram. A mogu vam reći i da mi oni i odgovaraju s obzirom na moje trenutno kondiciono stanje.

Od avgusta sam prešao na 100% vegansku ishranu tako da više ne jedem ni mlečne proizvode, osećam se odlično i polako čistim organizam. Iako sam u zadnjih deset godina jeo samo ribu ponekad i mlečne proizvode  na ovo sam se odlučio najviše iz moralnih razloga posle višegodišnjeg proučavanja a kap koja je prelila čašu jeste dokumentarni film Zemljani. Obavezno ga pogledajte a posle toga duboko razmislite koga i čiju decu jedete i ko vam daje pravo da to radite. Mene je pogodio pravo u srce i dileme nije bilo. O industriji mesa, dečije hrane i sličnim bih mogao satima da pričam ali sam sebi nešto rekao da neću više pričati o tome jer sam shvatio da se ljudi jednostavno ne žele menjati, više vole pečenje nego svoje zdravlje pa ako je to njihova odluka neka im. A oni koji žele nešto da promene sami će pronaći informacije koje im trebaju.

Ono što je uvek dobro kada sam u gužvi i mnogo radim i treniram jesu glikemije, tu nema šanse da budu visoke, jednostavno moja mašina sagori sve što u nju ubacim-kao visoka peć TE Obrenovac, ha, ha. I zato ja potenciram zdravu ishranu i fizičku aktivnost kao nešto što u životu svakog dijabetičara treba da bude odmah posle inzulina. I naravno neizostavni vagon pun pozitivne energije..