Medtronic Twin Cities Marathon 2010

 

S obzirom da sam tokom ovog putovanja video puno stvari i upoznao globalne heroje sa svih strana kugle zemaljske napisaću par članaka a ovaj prvi će biti vezan za samu trku.

Od početka priprema za maraton uvideo sam da će sve biti organizovano maksimalno dobro a tako je i bilo. Kako sam dotakao američko tlo bukvalno o ničemu nisam trebao razmišljati već sam se trebao prepustiti i uživati u svemu. Isti dan pre samog maratona održavala se i trka 10 milja na kojoj je učestvovalo polovina globalnih heroja.

Dva dana pred trku imali smo organizovan autobuski obilazak maratonske trase gde sam se zapanjio lepotom samog grada i shvatio zašto ovu trku zovu najlepšom urbanom u Americi, drveće je svuda oko vas i to u nenormalno lepim bojama jeseni a konstantno se smenjuju jezera kojih u ovoj državi ima preko 10 000! Vreme je bilo sunčano i prohladno a s obzirom da je ovde malo sunčanih dana svi su bili oduševljeni, ne sećaju se kad je zadnji put trka održana a da je bilo ovakvo lepo. Sve, baš sve je obećavalo uživanje..

Kao i većina velikih maratonskih trka i ova je imala prodajni sajam na kome ste mogli kupiti sve ono što je vezano za trčanje-obuću, odeću, ishranu. Izbor je bio zapanjujući ali cene nisu bile uopšte jeftine, da ne kažem da sam se iznenadio sa skupoćom pojedinih proizvoda.

Naravno, dane pred trku sam iskoristio da treniram i da kroz trčanje malo upoznam grad a on je savršen za bicikliste, trkače i one koje voze rolere. Svuda se protežu biciklističke staze uz koje paralelno idu i one za trčanje i sve je to lepo označeno. Meni koji je navikao na suburbiju ovo je delovalo nestvarno, pogotovo što se na tim stazama moglo videti dosta ljudi. Inače stanovnici ovih gradova vode puno računa o ekologiji tako da se izduvni gasovi uopšte ne osećaju, autobusi su većinom na hibridni pogon a teška industrija ne postoji. Savršeno za sve one ovisnike o aerobnim aktivnostima!

IMG_0506

U svom tom savršenstvu ja sam imao samo jedan problem, veoma bitan pred trku-šta jesti? DA, hrana je toliko neukusna ili odvratna da ja maltene ništa jeo nisam, živeo sam na kikirikiju i suvom grožđu. Prvo voće koje sam jeo kupio sam na expo sajmu i to po ceni jedan dolar za jednu jabuku ili bananu! Sve što sam probao po restoranima je bilo jezivo loše, sve je mirisalo na friteze i neki čudan začin. A nisam bio izbirljiv, spreman sam bio da jedem i meso samo da liči na nešto ali sve je bilo užas. Čak su i špageti na pasta part-iju imali šmek friteze, neverovatno.

Jutro uoči trke je bilo hladno, mislim da je bilo negde oko 6 stepeni, naravno vodilo se računa o svemu tako da su nas iz hotela vozili kultni školski autobusi. Moram da dodam da je naš hotel bio i oficijalni maratonski tako da je tih par dana sve vrvilo od takmičara sa svih strana sveta, upoznao sam devojku koja je rekla da će učestvovati na podgoričkom maratonu. Sedamo u bus, svi su jako pozitivni, pevaju, smeju se, nema kukanja-WE ARE HERE TO HAVE FUN, NOTHING MORE! Start je pored velike dvorane ala Arena, presvlačenje i odlaganje stvari, naravno, savršeno organizovano. Ono što me totalno frapiralo jeste broj ljudi koji je bio tu, to nigde nisam doživeo.. Obuzet atmosferom zaboravljam da ova trka nije BG maraton i da se moram ranije pozicionirati na startu. Naravno, kasnim i dolazim među zadnjima, ispred mene reka ljudi a startna traka se samo nadzire. Sa razglasa ide AC/DC-Thunderstruck, savršeno, sve kulja od pozitive, svi veseli i nasmešeni. Jedan podatak da shvatite veličinu trke-od momenta kad je trka startovala pa do momenta kad sam protrčao startnu ravan prošlo je 8 minuta!

Kreće zmija ljudi i ja u njoj, odmah shvatam da je tempo kojim se oni kreću prespor za mene ali preticanje je gotovo nemoguće. Par kilometara sam bukvalno trčao po trotoaru jer je jedino tamo bilo malo mesta. Izgubio sam puno snage u tim ubrzanjima ali nisam žalio, sve ovo mi je bilo kao neka igra. Ono što me je najviše oduševilo i zbog čega sam trčao sa suzama radosnicama u očima jesu ljudi oko mene. Takvu količinu pozitivne energije, veselja, želje da ti pomognu, da te bodre, nikad nisam osetio. Bukvalno prolazite kroz tunel sačinjen od starih i mladih, dece, muzičara, volontera. Ja se štipam za obraz da vidim jel ovo san ili java. A isti takvi i trče, debeli i mršavi, crnci, kinezi, stari i mladi. Stičem utisak da je svako ko je pomislio da može istrčati maraton to i pokušao. Potpuno, potpuno neverovatno! YES, I CAN, se moglo čuti sa svih strana! Sramota je da ne možeš! Na okrepnim stanicama svega što treba, ono što se meni svidelo jesu male papirne čaše u kojima je bilo tek dva gutljaja izotonika, taman do sledeće i kad bacite tu čašu u slučaju da neko stane na nju nema problema. A ne plastične boce kao na našim trkama, kad bi to delili na ovoj trci bilo bi polomljenih zglobova.

 

Ja trčim i uživam, ne ubijam se, osećam energiju i idem, u jednom momentu sam poželeo da trka traje duže, bar 45km jer mi je lepo.. Zadnjih 5km ide uzbrdica koja usporava sve tako da ovaj maraton nije baš za postizanje rekorda. Gledam na tablu za naziv ulice a njoj MISSISSIPPI BOULEVARD, ej Ninoslave, pa ti cepaš po Misisipi bulevaru, pa šta ćeš više?! A na polovini bulevara rock bend praši Born to be Wild, pomislih da li je ovo skrivena kamera možda? Možda je ovo san i verovatno ću se probuditi.. Na 19-oj milji dočekuju nas Medtronic volonteri sa ovacijama, jure me , trče sa mnom, ja gledam da li je ovo moguće? GO GLOBAL HERO, RUN, RUN!! Umor ne postoji, samo velika količina sreće koja plovi mojim venama.

Pred sam cilj trke ide nizbrdica, masa ljudi vrišti sa tribina, ja uzimam od Tine komad platna koji sam napravio prethodnih dana na kome stoji ”DIABETES DIDN’T END THE RUN”  i visoko ga podižem iznad glave i tako završavam ovo uživanje. Veoma ponosno i srećno, osećajući da smo svih 25-oro danas bili kao jedan tim, koji je trebao i koji je pokazao celom svetu da ”dijagnoza ne znači kraj” već samo novi početak koji može biti jednako lep ili možda čak lepši od onog prošlog…

Rezime- 8212 takmičara na startu, ja startujem kao 7631 a završavam kao 3614-i. Prestigao sam 4018 trkača i završio sa vremenom 04:06:23.

This entry was posted in Deonice, Dijabetes, Maratonci, Trčanje, Zdrav život and tagged , , , , , , , , . Bookmark the permalink.

10 Responses to Medtronic Twin Cities Marathon 2010

  1. rafael says:

    he, he…..amerikanci i hrana….to ti je isto, kad sam sam došao u j.koreju in tamo je bio Mc najbolje što si mogao dobiti za u želudac. svejedno Nino, svaka čast, da si ostvario svoj san in da nas je sve više takvih, koji znamo, da diabetes nije prepreka, da se ne može trčati in znam, da če naš u budučnosit biti još više.

  2. Bravo Nino.Svaka čast na tekstu,dočarao si nam sve.

  3. veorljub says:

    Ninoslave,
    Ti sve toliko osećaš i živiš da je to neverovatno. Odličan tekst.

    Celo to društvo u Americi o kojem ništa ne znamo, nego ga toliko pjlujemo zbog kapitalizma, konzureizma i drugih pod tvojim, Ksenijin i Draganinin utiscima o celom pokretu zdravlja i aktivnog života mi izaziva zavist, ali i želju da taj primer jednog dana stvorimo i u ovoj našoj Srbijici.

    Čekam dan i aktivno radimo na tome, da i Pančevo i Beograd i svako mesto dobije trasu za bajs, trčanje, manje smoga, i da više ljudi to i koristi, a onda i mi da imamo mesto pozitive i barem jednu trku za stvaranje ovakvog osećaj :)) to je naša vizija :)

  4. Brane Marković says:

    Nino, zadovoljstvo je pročitati a i uživati u Tvojem zadovoljstvu. Još jednom čestitam i dabogda se ponavljalo.

  5. Stela says:

    Toliko sam srećna zbog tebe, počev od prvih mejlova, sms-ova, slika, pa do ovog teksta – ne mogu ti dočarati! Ti si uvek naš heroj broj jedan!

  6. Ninoslav says:

    Puno vam hvala prijatelji moji.. Vaša podrška mi puno znači i samo zajedno moramo i možemo promeniti stvari na bolje.
    Put nije lak ali mi čvrsto stojimo na zemlji i ja se zato ne brinem. Baš kao i maratonska trka, biće teško ali zato sigurno stižemo na cilj!

  7. Pingback: Nagrada Trčanje.rs za 2010-u godinu

  8. tanja says:

    predivno…hvala sto si podelio sa nama ovo iskustvo..

  9. Dejan says:

    Nino svaka cast!!
    Pozdrav Dejan i Dasa

  10. Pingback: Kako je Nino pobedio dijabetes?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>