1. Pešterski maraton-udahni vekove punim plućima

 

1149333_10152125142917222_1768865866_o

Sećam se još pre par meseci kada mi je Boban Pantović (organizator 1. Pešterskog maratona) spomenuo da organizira maraton u Tutinu, hteo sam na prvi momenat da ga pitam da li je siguran u to što želi da uradi. Ideja da se organizuje maratonska trka na jugu Srbije, na samoj granici sa Kosovom i Crnom Gorom, u jednoj konzervativnoj sredini koja i dalje ima jako stroga pravila života-nisam baš bio siguran kako će se sve to odigrati i završiti na kraju. Meni se ideja svidela odmah ali pomislio sam kakva je tu potrebna logistika i organizacija da bi događaj uspeo i ono što je najvažnije-kako privući dugoprugaše da dođu na trku u jedno malo mesto na jugu Srbije? Jer naši dugoprugaši su jako čudni, deo na trke ne ide ako na njima nema nagrada a onaj veći deo na njih ne ide u koliko se ta trka ne zove Beogradski maraton. I zbog tog čudnog trkačkog mentaliteta većina trka po Srbiji već u startu biva osuđena na neuspeh. Ne znam razlog zašto je tako, da li su u pitanju finansije ili lenjost, vreme će pokazati svoje..nadam se…

Još kao mali pitao sam oca odakle potiču koreni prezimena Rašković. Dobio sam odgovor-sa Pešterske visoravni, Raška oblast=Raškovići, ne znam ko je po kome dobio ime ali očigledna je povezanost. Pružila mi se prilika da na meni omiljen način-trčeći, upoznam Peštersko-Rašku oblast i da bar na kratko osetim vekove prohujale ovim krajevima. I sve se to još pogodilo sa porodičnim odlaskom na more-situacija koja je obećavala savršen vikend.

Okupljanje sa grupom je bilo dogovoreno rano ujutro u subotu kod manastira Crna Reka. Oduševila me pozicija ovog manastira kao i sami stil njegove gradnje, zidan u vreme(13vek) kada nije bilo arhitekta i kompjutera. Kada sam ga prvi put ugledao nemo sam posmatrao te neobične zidine iz kojih je izbijao duh nekog davno prošlog vremena.

1082402_10152125089972222_1323393838_o

Nakon obilaska ovog manastira smeštamo se u hotelu i zatim nastavljamo ka manastiru Sopoćani koji je sazidan u vremenu između 1243-1276 godine, u kome većina freski potiče iz 13-14 veka i koji je pod zaštitom UNESCO-a. Freske koje se tu nalaze spadaju u najveći domet EVROPSKOG slikarstva u vremenu u kom su nastale. Politiku ne volim uopšte ali moram prokomentarisati trenutnu situaciju i sve te priče o pripadanju Evropi. Kada stojite ispred freski koje su naslikane u 13. veku i koje i dan danas stoje ispred vas u originalu, i koje su bile ispred svoga vremena u momentu nastajanja, odgovor se nameće sam.

1090985_10152125105257222_779900013_o

U večernjima satima smo bili gosti gradonačelnika Tutina gde smo u jednom prijatnom razgovoru sa njim i uz fantastične Tutinske baklave saznali neke novosti o budućnosti grada ali i upoznali se sa delom istorije ovog kraja. Gest vredan pažnje, kada vas je neki gradonačelnik ovako dočekao? Mene lično nikada verujem i sve vas.

242241_10152125135222222_743879312_o

1146936_10152125134542222_732233521_o

Sami događaj su činile tri trke: Ultramaraton na 100km, maraton i polumaraton. Ukupno je startovalo 25 takmičara. A na polumaratonu za muškarce se pojavilo samo troje takmičara a za žene isto četiri takmičarke. Ej, a na Beogradskom maratonu dođe njih hiljade! Neverovatno. Trčali smo svi istom trasom, ultraši su stratovali u 05h ujutro, maratonci u 13h a polumaratonci u 15h. Start trke je na jednoj od lepših pozicija-na visoravni na 1300m sa pogledom na Peštersku visoravan i brda okolo i sa vetrenjačom iza nas. Ja sam oduševio i moram priznati taj start mi je naj utisak ove trke.

1149639_10152125156367222_1567574060_o

1149185_10152125165502222_1721479862_o

Prvih 8-9km makadamska staza ide većinom nizbrdo, zatim počinje asfalt i jedna pomalo ravna i dosadna visoravan. Meni je tu bilo jako vruće, nigde drveta da se sakrijemo a asfalt samo prži odozdo. Posle tog ravnog dela kreće jako duga makadamska uzbrdica koja je meni iscedila i poslednji atom snage.

1146415_10152125185152222_359868204_o

Skroz sam dehidrirao u ovom delu i bilo mi je jako teško, počeli su mišići da mi se grče i mučio sam se. Sa mnom u grupi je bila i Tanja koju je jako bolelo koleno i Radivoj iz Bečeja koji je također osećao snažne znakove dehidracije. Držali smo se zajedno i nismo hteli da ostavljamo jedni druge jer bi to na ovom pustom terenu moglo biti kritično. Bitno je da stignemo, za koje vreme nije nam bilo bitno. U jednom momentu Hitna Pomoć preuzima brigu o Radivoju a ja i Tanja nastavljamo dalje bez njega. Zadnjih par kilometara ide nizbrdica ali mene je dehidriranost uništila i ja gledam samo da završim maraton, sve ostalo mi je sporedno. Svu težinu trke amortizuju prelepi predeli kojima smo čitavo vreme bili okruženi.

1014561_10152125186227222_738715129_o

1093991_10152125183357222_1829917539_o

Setio sam se u toj agoniji priče o ”krš maratoncima” i prokomentarisao kako smo sad oni pravi jer trčimo po krševitom terenu. Finiš u centru grada, na trgu gde nas dočekuje Nedeljko Todorović koji je ovaj put bio u ulozi organizatora trke. U večernjim časovima je na glavnom trgu bilo organizovano proglašenje pobednika i dodela pehara i medalja.

1097215_10152125289562222_1828137907_o

Ja se posle trke sastajem sa Seadom, presednikom udruženja za borbu protiv dijabetesa iz Tutina. Udruženje funkcioniše odlično i broji nekoliko stotina članova, što je sjajno s obzirom da je Tutin mali grad, a mentalitet ljudi koji žive u njemu specifičan. Sve što organizujete pet puta je teže nego npr. u Beogradu.

fotografija

Dan posle trke se preko Berana spuštamo na more. U Beranama posećujemo ”Čika Peru” iz Beranskog udruženja za borbu protiv dijabetesa. Čika Pera kako ga od milosti ovde zovu je sjajna osoba, jako vedrog duha koji svim srcem želi da pomogne mladima koji boluju od dijabetesa. Upoznajem se sa također sa njegovim prijateljem Slavkom, velikim zaljubljenikom u ovdašnje planine koji o njima priča sa takvim žarom u očima, da je prosto milina ga slušati. Dogovaramo zajednički odlazak na Prokletije u septembru, eto ja se zbilja radujem i jedva čekam da odem sa njim u te divlje ali prelepe planine.

IMG_0210

Na moru se potvrđuje moja prošlogodišnja sumnja da plaža, more i insulinska pumpa ne idu zajedno. Slana voda, pesak, stalna pažnja da neko ne uzme pumpu dok ste u vodi, totalno je nekomforno i puno je lakše preći tih nedelju dve na penove i odmoriti se u potpunosti.

IMG_0255

REZIME:

Za 20 evra koliko je koštala startnina maratonske trke sam dobio(a samim tim i svi ostali):

-obilazak dva manastira

-noćenje i sve obroke u hotelu

-besplatne baklave i bozu u prijatnom društvu gradonačelnika Tutina

-trku po nepristupačnom terenu koji je zahtevao dobru organizaciju-hitnu pomoć, policiju, okrepu

-majicu, diplomu i medalju

I ponovo moram da se vratim na početak-ne znam šta bi neki hteli još? Možda da budu prevezeni svih 42.2 km? Pa sve ovo vredi barem 50e a o gostoljubljivosti domaćina da i ne pričam, pa to se novcem ne može kupiti.

Nadam se da će nas sledeće godine biti barem pet puta ovoliko jer Boban Pantović, grad Tutin i Pešterski maraton to zaslužuju. Hvala im na jednom prelepom i nezaboravnom trkačkom vikendu!!

REZULTATI

This entry was posted in Dijabetes and tagged , , , , , , , , . Bookmark the permalink.

One Response to 1. Pešterski maraton-udahni vekove punim plućima

  1. Pingback: Pančevački i Pešterski maraton, 27.07. i 04.08. 2013 | Klub 100 maratona

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>