POBEDI DIJABETES

Dijabetes i maraton

1. Pančevački ”Hamburg” maraton

 

Kad se trkači slože sve se može, to je rečenica sa kojom bih najbolje mogao opisati ovaj mogu slobodno reći prvi Pančevački maraton. Iako je prvobitno zamišljen kao varijanta ”Hamburg” maratona on je prevazišao okvire tog tipa trka i pretvorio se u jedan mali ali veoma lep maraton.

Sve je počelo spontano, iskreno i verovatno je zato na kraju bilo tako uspešno. Želeli smo da napravimo jedan opušten događaj u kome nije bilo mesta za onu napetu trkačku atmosferu. Shvatam ja one koji jure vremena, medalje i novac ali u Srbiji mora da postoji i trka na kojoj su bitne one druge stvari-opuštenost, zajedništvo, kolegijalnost. Kažem želeli jer bez truda svih učesnika ovaj maraton ne bi uspeo. Bilo je sjajno videti kako većina trkača učestvuje u kreiranju startnog mesta i okrepne stanice.

Hteli  smo da sve ono što nije trčanje ne opterećuje učesnike, da nema svih onih formalnosti i gužvi koje su sastavni deo većine trka. I mislim da smo u tome uspeli. Napravili smo maraton u kome se baš onako iskreno osetila opuštena atmosfera, u kome  su nam i Andrija koji je završio prvi i Saša koji je došao poslednji bili jednako bitni i svi smo ih čekali na cilju sa jednakim žarom.

A bio je ovaj maraton u mnogo čemu prvi, bio je to prvi ” Hamburg” maraton ikad održan u Srbiji, prvi maraton u Pančevu i prvi maraton u Srbiji na kome je startovalo troje dijabetičara. I bio je međunarodni jer smo imali goste iz Slovenije, našeg dragog Rafaela i njegovog prijatelja, također dijabetičara-Darka.

Startovao je 31 takmičar a završilo je njih 28, prvi je bio Andrija Đorđević a pobednici su bili svi oni koji su istrčali maraton.

Posebno sam ponosan na najbolju okrepnu stanicu ikad viđenu na jednom maratonu u Srbiji i na ideju brojanja krugova koja se mogla videti i koja u letnjoj noći delovala veoma neobično. Posebno bih se zavalio Nemanji, Marku i svim onima koji su im pomagali i koji su izgorili brojeći i unoseći podatke u tablicu.

Medijsku podršku nam je dala RTV Pančevo i ovim putem im se zahvaljujem na tome.

Sudeći po komentarima koje čitam, vidim da se svima svideo ovaj maraton i da postoji želja za organizovanjem sledećeg. Daleko je leto 2013 ali s obzirom da organizacija nije prevelika i da u igri nije neki novac, što da ne. Ali jedno je sigurno-neću dozvoliti da ovaj maraton ima postolje za pobednike, nagrade bilo kakvog tipa i velike sponzore. Ako se to dozvoli izgubiće dušu a to je ono po čemu je ova trka posebna i po čemu će je mnogi prepoznavati..

Hvala vam svima još jednom, pokazali smo da je trkačka zajednica itekako složna i da možemo sami bez velikih ulaganja napraviti jedan lep trkački događaj.

 

 

 

 

6 Comments

  1. hvala Nino na gostoprimstvu i naravno druženju….jer bilo je nezaboravno i mislim, da ima taj događaj još bolju bodučnost……naravno to nije trka za minute i sekunde ali je trka, kde je svaki takmičar jednako važan….pa bilo prvi ili zadnji…..Okrepna stanica je pa zakon…..jer znam kakva je na BG maratonu i bi mogli organizatori doći, kod vas i se malo razgledati…..da nauče kako se služi za vreme trke….

  2. Dragica Mitić

    23.07.2012 at 14:58

    Nisam baš bila najspremnija ali sam presrećna što sam učestvovala u ovako divnoj manifestaciji, nemogu da prestanem da sabiram utiske i jedva čekam sledeći put…Svaka čast svima koji su ovako nešto uspeli da organizuju. Atmosfera je bila super, malo više zadržavanja oko okrepne stance ali svi super raspoloženi…Ma nije ni bitno vreme, bitno je deljenje zajedničke emocije i onog što nam je nadam se svima zajedničko a to je strast prema trčanju. Odzvanja mi u ušima Ninova rečenica ( kako slatko zvuči), pa ja ni zašto drugo ne trčim nego zbog kade pune tople vode…Nadam se da mi neće zameriti što ga parafraziram. Društo, bilo je više nego odlično, ako može 10+.

  3. Rafael, ti i Erika ste uvek dobrodošli.
    Dragice eto vidiš da se može kad se hoće..

    Hvala vam na svemu..

  4. Srećko Mićić

    24.07.2012 at 11:10

    Sve je bilo odlično i za pohvalu – na prvom mestu Nino, zatim Nemanja i ostala ekipa oko stolova za okrepu i za komp (Marko, Aleksandra, Slobodan, Irena, Valentina i ostali) a zatim i trkači koji su shvatili smisao i cilj trke …
    I još da dodam – Ne znam kako izgledaju hamburg maratoni o kojima je Drago Boroja pričao, ali sam ubeđen da nije ovako kako je izgledao maraton u Pančevu. Posle odluke da se ‘hamburg’ maraton istrči, a ne organizuje, u Pančevu u Narodnoj bašti, Nino je sve upropastio i počeo da organizuje maratonsku trku. Tako da nije bilo ništa od ‘hamburg’ maratona.
    Tako da ćemo morati ponovo da odredimo datum i da najavimo ”trčanje” hamburg maratona :)))

  5. Kriv sam priznajem!

  6. Bravo za sve. Žao mi je što nisam mogao i sam da budem svedok i učesnik ovog maratona. To svakako nije bio tzv. Hamburg maraton, već pravi dobro organizovani maraton. Nino, nema ti druge, već za koju nedelju, da zakažeš “popravni” u obliku hamburg maratona, znači, nikakvih medalja, video bimova, i sl. Na potezu su Srećko i društvo iz Beograda, Ćira (i ja) i društvo iz Novog Sada, a i ostali u Subotici, Kragujevcu, Sombotu itd.
    I nikako da kod nas zaživi svest, da nije sve u trci, u rivalstvu. Svako je mogao tog dana da u jednoj pozitivnoj atmosferi, u društvu, odradi perfektni trening na 10, 20, 30 km. Nikad neću shvatiti taj naš mentalni sklop, daću primer, na polumaratonu na Ušću u aprilu bude 50-60 učesnika, a 2-3 nedelje posle na beograskom polumaratonu preko hiljadu. Pa upravo ta trka na Ušću je dobra provera i dobra prilika za dobar trening, uoči polumaratona ili maratona.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

© 2014 POBEDI DIJABETES

Theme by Anders NorenUp ↑