Kad god pišem o Skopskom maratonu ne znam odakle bih počeo…puno lepih stvari, puno pozitivne energije, dragih prijatelja. Lepo je otići na neki svetski maraton u zapadnoj Evropi ali to su sterilni događaji u kome sem trčanja nema ništa više. Nema prijatelja koji su moje bogatstvo i koji mene čine srećnijim od trčanja. Continue reading
Nije baš da imam običaj da pišem o svojim treninzima ali ovaj koji je pao na ”Veliki petak” je bio lepši, interesantniji, dinamičniji i šta-ne-sve-još od mnogih trka na kojima sam bio. Zasićen sam asfaltom, zagađenim gradovima, gužvom, negativnom energijom ljudi i ovakvi izleti u prirodu me čine mlađim, zdravijim, vraćaju me onom istinskom ničim uslovljenom uživanju u slobodi.
Iako sam obećao sebi prošle godine posle završetka Beogradskog maratona da neću više trčati u kostimu Supermena ( barem ne u ovom koji je napunjen sa sunđerima), želja za dobrim zezanjem i pozitivnom atmosferom je prevagnula i ja sam se još jednom našao na vrelom Beogradskom asfaltu maltene u perjanoj jakni što uopšte nije bilo pametno, ali posle svega što se izdešavalo juče ne žalim ni za jednim jedinim sekundom.
Za početak sezone 2013 sam sasvim simbolično izabrao Svetski dan zdravlja i Imel polumaraton na Novom Beogradu. Lagani start baš kao što što sam planirao čitavu sezonu.
Da budem iskren, nešto nisam ni mislio da pišem ovaj članak, veliki broj ljudi zna da sam uspeo u onome što sam zamislio da uradim u 2012. godini kada je trčanje i trkačka zajednica u pitanju ali eto na nagovor moje drage prijateljice i presednice Plavog Kruga Bojane Marković odlučio sam da sastavim članak o mojim maratonskim putešestvijama u prošloj sezoni. Minimum jedan maraton svakog meseca-misija je uspešno završena i evo kratkog pregleda maratona na kojima sam učestvovao.
